Ziđin već godinama pokušava da zemlju koja im je potrebna za širenje njihovih rudnika plati manje nego što je to procenila Poreska uprava. Novi korak u toj borbi su tužbe koje je ova kompanija podnela, otkriva CINS.
U selu Krivelj kod Bora, na mestu gde se nekada nalazila šuma Pere Stanimirovića, sada je rudnik Novo Cerovo kineske kompanije Ziđin (Serbia Zijin Copper). Njemu su oduzeli imanje u procesu eksproprijacije, a da on za to nije ni znao.
Ni novac za šumu i livadu još nije dobio.
Stanimirović se skoro dve godine sudi sa kompanijom koja odbija da mu isplati cenu koju je odredila Poreska uprava, već traži da se veštačenjem proceni vrednost zemljišta.
„Idu na soluciju da ljudi izgube nerve, izgube sve i da kažu jednog dana ’ma daj šta daš’. Odu kod njih da im daju koliko oni hoće i to je to.“
U međuvremenu, Stanimirovića i njegove sugrađane brine glasina koja se širi ovim mestom – da je Ziđin tužio Poresku upravu kako bi „oborio“ cene zemljišta oduzetog u eksproprijaciji.
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva da je kompanija zaista podnela četiri tužbe Upravnom sudu. Reč je o slučajevima u kojima se Ziđin, nezadovoljan rešenjima o određivanju poreza, prvo žalio na Poresku upravu u Boru Sektoru za drugostepeni poreski i carinski postupak u okviru Ministarstva finansija. Kada su tu odbijeni, odlučili su se na tužbe Upravnom sudu.
Ziđin u tužbama tvrdi da je porez pogrešno obračunat u više stotina rešenja.
CINS-u iz kompanije nisu odgovorili da se ovi postupci odnose na eksproprijaciju, već da je reč o porezu na prenos apsolutnih prava koji se obračunava nakon što kupe neku nepokretnost.
Naime, prilikom širenja svojih rudnika, Ziđin do zemljišta ne dolazi samo eksproprijacijom, već ga i direktno kupuje od vlasnika. Upravo se na takvu kupovinu plaća porez na prenos apsolutnih prava koji odredi Poreska uprava.
Ipak, kako za CINS objašnjava advokat Predrag Savić, bez obzira na vrednost ugovora koji Ziđin sklopi sa vlasnikom zemljišta, Poreska može da odredi porez na osnovu svoje evidencije i ranije naplaćenih poreza, odnosno ranije sklopljenih ugovora o kupovini nepokretnosti u toj oblasti.
Primera radi, ako Ziđin kupi zemljište za dve hiljade evra, Poreska može da odredi porez kao da ono vredi 10 hiljada evra.
„Ziđin je verovatno bio nezadovoljan time (utvrđenim iznosom poreza na prenos apsolutnih prava, prim nov)“, smatra Savić.
Ukoliko Upravni sud reši tužbe u korist Ziđina, Savić kaže da bi to mogla da bude posredna opasnost i po postupke eksproprijacije poljoprivrednog zemljišta. U njima se minimalna cena koju Ziđin mora da plati za zemlju obračunava na osnovu poreza na prenos apsolutnih prava u toj katastarskoj opštini.
„Verujem da i sada Ziđin polazi od činjenice da želi da ishoduje manji porez na prenos apsolutnih prava i ima želju da na taj način posredno utiče na visinu cena poljoprivrednog zemljišta koja se eksproprišu u borskom basenu“, objašnjava.
Inače, Ziđin (Majning) je već ranije uspeo da „obori“ cenu Poreske. CINS je krajem prošle godine pisao kako je u slučaju stanovnika sela Slatina kod Bora, Gorana Dimitrijevića, Osnovni sud u Boru umesto procene Poreske prihvatio procenu veštaka. Njom je Dimitrijeviću za njive, pašnjak i šumu umesto 6,6 miliona dinara isplaćeno nešto više od 1,2 miliona. U tom trenutku, pred sudom u Boru je bilo 12 postupaka protiv kompanije i većina je čekala na veštačenje.
Iz Ziđina su za CINS tada rekli da je, nakon što je proglašena eksproprijacija, Poreska uprava bez obrazloženja višestruko uvećala tzv. tržišnu vrednost nepokretnosti. Ta cena, smatrali su, nije realna, jer bi to značilo da zemljište 5, 6. i 7. klase u Slatini kod Bora vredi višestruko više od npr. najplodnijeg zemljišta 1. klase u Vojvodini.
Predrag Savić je mišljenja da sadašnje tužbe pred Upravnim sudom mogu biti vid posrednog pritiska na Poresku upravu u Boru zbog činjenice da nije prihvatila da Ziđinu da niže procene za poljoprivredno zemljište i da svoje stavove usaglasi sa, kako objašnjava, „vrlo čudnim postupanjem veštaka“.