Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je gostujući na televiziji Hepi da situacija za Srbiju jeste ozbiljna i da će ove godine biti dosta izbornih utakmica u regionu, „što će biti dobra prilika za nove napade na Srbiju“ i njega budući da zemlje u okruženju žele da vide Srbiju na kolenima i jer je napad na njega najlakši.
S obzirom na to da Vučić stalno govori da je pod udarom medija ili vlasti iz zemlja regiona, postavlja se pitanje šta će biti drugačije sada kada 2. februara, prema podacima CIK BiH, slede prevremeni izbori za gradonačelnike gradova Bihać, Tuzla, Srebrenik i Zvornik i načelnike opština Bratunac i Vogošća, ili 19. marta predsednički izbori u Crnoj Gori. Ova godina u Hrvatskoj ne bi trebalo da bude izborna, ali je 2024. „superizborna“ jer se održavaju parlamentarni, predsednički i evropski izbori, pa se očekuju velike trzavice i pometnje na političkoj sceni. Ne treba zaboraviti ni aprilske izbore na severu Kosova.
Komentarišući Vučićeve najave, Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, za Danas kaže da je nažalost reč o praksi na Zapadnom Balkanu i Srbiji jer su ovde uglavnom na vlasti etnonacionalisti.
– I da budem direktan, sa izuzetkom Crne Gore i Severne Makedonije, u BiH, Hrvatskoj i Srbiji to su ratni profiteri. Ljudi koji žive od toga što su tokom rada, kako bi rekao hrvatski poslanik jamili a sad od toga prave političke i druge karijere. I to nije ništa novo. Oni se međusobno hrane i održavaju na vlasti. Imaju bazični interes – ne promeniti sadašnje stanje. U tom stanju je jako važno imati konflikte i nacionalne vođe kao spasioce. Mogu da se vode i druge vrste politika ali one očiglendo danas ne donose poene. Ali veliki problem je zaista pred Srbijom i njenom političkom elitom – ukazuje on.
Kako pojašnjava, fenomen Vučića je toliko prenaduvan da to ne može da izdrži nijedno ljudsko biće i to dovodi do potpune marginalizacije institucija.
– Jasno je da Srpska lista apsolutno ne drži vodu na severu Kosova i to je realan problem kad dođu izbori na Kosovu. A ono što je osuđeno kao Kurtijevci, otpadnici, strane sluge… možda nije alterntiva ali je jedna od novih snaga na Kosovu. I neće više raspodela moći biti onako kao su zamislili i Kancelariji za KiM ili na Andrićevom vencu – kaže on.
Janjić zaključuje da Vučić ima razloga da se boji onih koji od njega prave boga, jer mu delegiraju svu odgovornost.
Prema njegovim rečima, svi oni koji smatraju da su Vučić i Srbija i srpski nacionalizam jedino zlo na Balkanu su usvojili zajedničku mantru, a to je da je naoružavanje Srbije priprema za napad na njih.
– Svi su primilu mantru da ovde postoji Džingis Kan sa vojskom koji se sprema da ih napdne i sve pobije. To je mantra onih vlasti koje hoće da se nakače na rat u Ukrajini i velike biznise proizvodnje oružja o čemu je i Vučić govorio. Zveckanje oružjem je dovelo do toga da se naglasak preselio na vojnu opasnost od Srbije, a sinonim te opasnosti je Vučić. U toj personifikaciji je i Danilo postao važan. Spadam među one koji misle da se politika ne može privatizovati, ali činjenica je da je taj transfer na Danila, bežanje medija i političara od nesposobnosti i nespremnosti da se obračunaju s fenomenom Dodik – smatra Janjić.
Naš sagovonik ukazuje i na drugu tezu koja se sad aktuelizuje, a to je Vagner grupa, za koju kaže da je ovde bila i da će biti, ali ne samo u Srbiji nego i u Crnoj Gori i BiH.
– Stvorena je priča da je ovde baza Vagnera. Ali šta ćemo sa Patriotom. Vagner je mit koji ima 50.000 plačenika i koji je postao disfunkcionalan i za Putina jer im nabija ritam rata i zato padaju generali. Vagnerovci su ko i Arkanovci. Oni uđu u Brčko, osvoje i idu dalje, pa vojska mora da ide za njima popunjava i hrani narod. Niko ne govori o Patriotama, ozbiljnoj privatnoj organizaciji koja radi sa institucijama i nisam siguran da posoji samo u Srbiji. Treći nivo je nasleđe prošlosti. Ne može se lepim govorom prekriti ono po čemu te region zna iz prošlosti. To je problem kod Vučića, jer je živi simbol doba devedesetih. To su sve teme na kojima Vučić ima osnova da se oseća napadanim – objašnjava Janjić.
Janjić navodi za njega najvažniji aspekt zbog kojeg razume Vučićevu priču o napadima.
– Zaboravljamo da je Vili Brant bio oficir SS. Takvi ljudi dobiju nekada priliku da promene tok politike i istorije, kako se kaže. I to opterećije. To je bilo i sa Jicakom Rabinom i Araftom. To je element koji Zapad forsira i ovim nadolazećim dogovorima – ukazuje on.
Ipak, za Janjića ta priča o najavama napada nije promišljena jer na duži rok ostavlja utisak slabosti, a slabost podstiče one koji se kunu da vas vole da rade iza vaših leđa.
– Sada je taj splet unutar tog establišmenta i vrlo fluidne struktire moći i novca u Srbiji podstakao neke da traže izlaz. Vrlo je nestabilna situacija u vrhu vlasti i nema jasne političke linije. Jednina šansa Vučiču ako hoće da smaniji sve te strahove i napade je da promeni politiku. I može je promeniti na vrlo jednostavnim stavrima i aktiam dokazivanja saradnje na severu Kosova i uklanjanjem svih oružanih i drugih rizika i svih simbola. A prvo treba da krene od onog gde najviše voli da ide – zaključuje on i dodaje da se na Pinku i Hepiju ne mogu čuti prave informacije o događajima u Sarajevu i u vezi napada na dečaka i mladića na Kosovu.